Patuljasti kontinentalni španijel

Istorijat:Papijon je jedna od najstarijih pasmina, o kojoj su prvi zapisi zabeležini u Evropi pre gotovo 700 godina. U srodstvu sa nekoliko patuljastih španijela, teško je reći kada je postao odvojena rasa. Jedan je od nekoliko pasmina koje su razvijene u kraljevskoj Evropi, kao psa za dame sa dvora. Na slikama evropsih umetnika, unazad sve do 14og veka, uz kraljevske ličnosti nalaze se i papijoni. Te slike pretstavljaju svedočanstvo o razvoju rase, koja je bila široko rasprostranjena u Italiji za vreme renesanse, da bi je kasnije usavršili francuski odgajivači. Danas je priznata kao francusko-belgijska pasmina, pod nazivom Patuljasti kontinentalni španijel uspravnih ušiju – papijon (IX FCI grupa, 9 sekcija).

Opšti izgled: Mali raskošai španijel sa dugom dlakom ima normalnu harmoničnu građu tela. On je živahan i Ijubak, ipak i ponosan u držanju. Kretanje mu je slobodno i elegantno, telo mu je nešto duže od visine.

Veličina: Odgovara visini grebena.

Glava: Normalno proporcionalna prema telu, a proporcionalno je lakša i kraća nego kod velikih i srednje velikih španijela. Lobanja ne srne biti okruglasta bilo da se gleda od napred ili sa strane. Ponekad je naznačena središnja brazda. Njuška je kraća od lobanje, fina, špicasto završavajuća i postrano nije prejako unutra povijena, nije povijena u vis. Nosnik je ravan i sa prilično naglašenim stopom prelazi u lobanjski deo. Kod težih pasa stop je manje izražen, ali ipak primetan. Kod veoma malih pasa on je jako izražen, ipak ne čini okomit prekid.

Nosna pečurka: Mala, crna i okruglasta, ali na gornjoj strani blago zaravnjena.

Usne: Jako pigmentisane,uske i prisno priležuće.

Zubalo: Prilično snažno, dobro zatvarajuće normalno zubalo.

Jezik: Ne srne biti vidljiv. Greška je ako trajno visi napolje ili ako se ne vraća ako se pogura prstom.

Uši: Koža je fina i otporna. Bilo da su viseće ili stojeće ne smeju se špicasto završavati, što se ispituje prstima. Usađene su prililčno daleko unazad na glavi i postavljene dovoljno daleko jedno od drugog, tako da ostaje blago zaobljena forma lobanje.

Varijetet sa visećim ušima, na francuskom označen kao phalene (falen) – U mirovanju uši su visoko usađene, jasno iznad očne linije. Nošene su viseće, i uprkos tome prililčno su pokretne. Ukrašene su talasastom dlakom, koja nekada može biti veoma duga, što psu daje veoma zgodan izgled.

Varijetet sa uspravnim ušima na francuskom označen kao papillon (papion) – Visoko usađene uši sa dobro otovorenom, postrano upravljenom usnom školjkom. Unutrašnji rub usne školjke sa horizontalom zaklapa ugao od oko 45 stepeni. Niukom slučaju uvo ne sme stajati špicasto uspravljeno i izgledati slično uvu nemačkog špica, što je oblik za odbacivanje. Unutrašnja strana usne školjke prekrivena je finom ravnomernom talasastom dlakom, pri čemu najduže dlake samo malo prevazilaze ivicu uva. Spoljašnja strana usne školjke nasuprot tome, prekrivena je dugom dlakom koja visi, preko ruba uva kao raskošne rese. Međusobno parenje oba varijeteta često daje poluuspravno stojeće uši sa preklopljenim špicom. Ovaj mešani oblik držanja ušiju je teška mana.

Plećke: Lopatica i nadlaktica dobro razvijene i iste su dužine. Međusobno čine nor- malan ugao i dobro priležu uz telo.

Noge: Ravne, snažne, prilično vitke.Pas ne srne delovati visokonogo, gledano sa strane vrh šaplja se samo naslućuje. Skočni zglob je normalno razvijen. Noge su paralelne gledano od napred i od pozadi.

Sape: Prilično duge, tzv. zečije šape, stoje vertikalno na jastučićima. Snažni nokti, u prednosti su crni, svetliji su kod pasa sa braon ili belom dlakom (beli nokti kod belih pasa ili kod pasa sa belim šapama nisu mana, ako je pas uprkos tome dobro pigmentisan). Prsti krepki, suvi. Jastučići otporni. Između prstiju je bogata fina dlaka, koja se pruža preko šapa.

Telo:

Vrat: Srednje dužine, potiljak blago zaobljen.

Grudi: Široke, prilično duboke. Obim grudi meren između dva zadnja rebra treba pri- bližno da odgovara visini grebena. Rebra su dobro zaobljena.

Gornja linija: Ni kratka, niti zakrivljena ili ulegnuta. Ona ne srne biti sasvim ravna. Slabine snažne i blago zaobljene.

Stomak: Blago prikupljen.

Rep: Prilično visoko usađen, pre je dug nego kratak, prekriven bujnim resama koje čine lepu perjanicu. Kada je pas pri povećanoj opreznosti rep je nošen savijeno iznad leđa,pri čemu vrh sme samo dodirivati leđa. Ne treba da je zavijen ili da leži samo na leđima.

Dlaka: Bogata sjajna dlaka bez podlake je talasasta (ne mešati sa uvijenom) ne meka, pre je nešto snažnija sa svilastim sjajem. Prilično fina talasasta dlaka je ravno usađena. Dlaka je slična kao i kod najmanjeg engleskog španijela, ali je sasvim različita od dlake pekinezera. na drugoj strani ne sme imati gotovo nikakve sličnosti sa dlakom nemačkog špica. Na licu, njušci, prednjim stranama nogu i ispod skočnih zglobova dlaka je kratka. Na telu je srednje duga. Na vratu je duža i pravi kragnu, i lepu talasastu „čipku” na grudima. Uši i zadnja strana prednjih nogu su odlakane dužom dlakom (rese), u gornjem delu zad- njeg dela obrazuje pantalone iz vitkih pramenova. Tanka perjanica sme biti između pa i da je nešto duža, tako da ne remeti oblik šapa, već da ih čini finijim.

Psi čija je dlaka u dobroj kondiciji, na grebenu imaju dlaku od 7,5 cm, a na repu 15 cm.

Boja: Na beloj osnovi dozvoljene su sve boje. Na telu i na nogama bela mora preovladavati u odnosu na drugu boju. Rado je viđena više ili manje široka bela lisa na glavi. Dozvoljena je bela oznaka na donjoj strani glave ali je mana preovlađujuća bela glava. U svakom slučaju usne, rub očnih kapaka i pre svega nosna pečurka, moraju biti pigmentisani.

Visina i masa

Visina grebena: Približno 28 cm.

Masa: Dve kategorije

Mužjaci i ženke manja od 2,5 kg.

Mužjaci od 2,5 do 4,5 kg i ženke od 2,5 do 5 kg. Minimalna masa je 1,5 kg.

Greške:

Lobanja ravna, jabučasta ili zaobljena kao kod malog eng. španijela.

Stop isuviše ili premalo izražen.

Konkavan ili konveksan nosnik.

Oči male, isuviše okrugle, buljave, svetle boje, sa vidljivim beonjačama kada pas gleda unapred.

Nosna pečurka koja nije crna.

Nepotpuna pigmentacija ruba očnih kapaka i usana.

Podgriz i posebno predgriz su teška mana.

Krive prednje noge, čvornovato šaplje. Zadnje noge čiji stav u kolenu, skočnom zglobu ili na šapama odstupa od vertikale. Slabe zadnje noge.

Napolje ili unutra okrenute šape. Šape čiji prsti ne dodiruju zemlju.

Jednostrani ili dupli zaperci na zadnjim nogama su nepoželjni. Preporučljivo je njihovo odstranjivanje.

Prstenast rep, na leđima ležeći ili na stranu padajući rep (ovo se dešava kod okoštalog repa, a ne zbog dlake koja je zahvaljujući dužini opuštena u pramenovima.

Oskudna i meka dlaka.

Vertikalno usađena ili uspravno stojeća dlaka, vunasta dlaka.
Šaranasta ili sedlasta leđa.

Diskvalifikacione mane:

Nosna pečurka rože crvena ili rože flekava.

Predgriz i podgriz tako izraženi da se sekutići više ne dodiruju.

Paralizovan ili stalno vidljiv jezik

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: